(Сербский язык) Драмски програм / Драмы [сербские артисты, 2012 г., 32 кбит/с.,SRB. MP3+PDF]

драмы
Мирослав Јозић: УТОПЉЕНИК И ДВОЈИЦА
Мирослав Йозич.Утопленик и двоица.
2012
00:25:36
Кратак садржај: У драми, која кореспондира са бекетовским светом апсурда и зачудности, аутор се поиграва и са темом односа између сна и стварности. Два главна лика до краја драме осцилирају на танкој граници између реалности и фантазмагорије, да би се на крају драме читава њихова стварност претворила у огромни простор с оне стране живота. Кроз хуморно и у исто време суптилно поигравање са варљивошћу наше свести, чију објективност писац потпуно доводи у питање преокретом на крају драме, ми се, као слушаоци, заправо налазимо у свету у коме фантастика служи постављању питања о чврстини и реалности обриса саме стварности.
RU:Драма в стиле абсурда и фэнтэзи. Автор играет на отношениях между сном и действительностью. Два главных героя до конца драмы балансируют на грани между реальностью и фантасмагорией, и, в конце концов их действительность плавно перетекает в свою противоположность.
Подойдя с юмором к этим вопросам, писатель тем не менее использует жанр фантастики для постановки вопросов о реальности и незыблемости образов самой действительности.
Роли исполняют:
Синиша Убович (Первий) Дубравко Јовановић (Други) и Владан Живковић (Глас)
Лектор: Наташа Шуљагић
Музички сарадник: Драган Митрић
Тон мајстор: Милан Филиповић
Редитељ: Милош Јагодић
Уредник серије: Мелина Пота Кољевић
Народна приповетка: НЕМУШТИ ЈЕЗИК
Народный сказ (рассказ) –Немужской язык
00:40:00
Кратак садржај: Радослав Миленковић је направио драму према мотивима познате народне бајке Немушти језик наглашавајући основну нит приче о човеку који добије и искористи прилику да буде више од човека, а затим открива да је управо на тај начин изгубио човека у себи. Ову изразито суптилну нит приче о човеку који добија и на своју несрећу користи змијски језик, аутор драме комбинује са лирским народним песмама, брзалицама и изрекама, које се углавном концентришу око женских тема рађања и продужавања врсте, управо да би акцентовао тренутак, климакс драме у којем главни јунак удара своју трудну жену и одмах схвата да је, покушавајући да буде више од онога што му је од Бога дато, изгубио своју хуманост, оно у себи што га чини човеком.
RU:Радослав Миленкович написал драму по мотивам известной народной байки(сказки).
Сказка намечает основную нить притчи о человеке, который использовал удобный случай подняться выше других людей ,и в результате потерял себя как человека. Эту главную тему повествования о человеке, получившем на свое несчастье змеиный язык, автор драмы сопровождает народными лирическими песнями, изречениями и поговорками.
Улоге тумаче: Ксенија Јовановић, Михајло Јанкетић, Небојша Кундачина, Марко Баћовић, Синиша Убовић, Радослав Миленковић, Бранка Шелић, Јасмина Аврамовић, Паулина Манов, Јадранка Селец Диздаревић, Катарина Гојковић и Бојана Стефановић
Аутор драме (по мотивима народне приче Немушти језик) и редитељ:
Радослав Миленковић
Лектор: Олга Бабић
Музички сарадник: Марија Ћирић
Тон мајстор: Милан Филиповић
Уредник серије: Мелина Пота Кољевић
Милош Илић: СМРТ КРАЉЕВИЋА МАРКА
Милош Илич-Смерть королевича Марко.

Кратак садржај: Легендрани јунак епске народне поезије и народних предања виђен из сопствене перспективе, као једног од првих модерних јунака чија се вредност не потврђује на бојном пољу него кроз дугорочно и смислено промишљање правог смисла љубави према свом народу. Марко Краљевић се на тај начин издиже изнад мита и истине свог јунаштва и храбрости и претвара у човека који поштује и по сваку цену брани праве хуманистичке вредности. Аутор драме је у раду користио историјске изворе о митском јунаку народне позије, који је као стварна историјска личност испољио не толико класично-херојске колико универзалне, дубоко људске квалитете
RU : Королевич Марко -Легендарный герой эпической народной поэзии и народных преданий. Он один из первых современных героев чье достоинство подтверждается не на поле брани, а приходит через долгие поиски здравого смысла и любви к своему народу. Марко в этом смысле поднимается над мифом и превращается в человека, который борется за человеческие ценности.
Автор драмы использовал исторические сведения о мифическом герое народной поэзии, который, как реальная историческая личность, не только классический, но и универсальный герой, с глубоко человеческими качествами.
Улоге тумаче: Синиша Убовић (Марко Краљевић), Јадранка Селец Диздаревић (Аљена), Дејан Чавић (Мурат), Владислав Михаиловић (Андријаш), Тамара Крцуновић (Весна), Миодраг Милованов (Митрополије), Лепомир Ивковић (Вукашин), Бојан Жировић (Јарило), Андреј Шепетковски (Бајазит) и Радован Миљанић (Вук Бранковић)
Лектор: Наташа Шуљагић
Музички сарадник: Предраг Стаменковић
Тон мајстор: Дејан Ивановић
Редитељ: Зоран Рангелов
Уредник серије: Мелина Пота Кољевић
Иво Андрић: EX PONTO
Иво Андрич- EX PONTO
Кратак садржај: Ова лирска проза је разговор песника са душом, али и њена исповест у самоћи и тишини тамнице. У таквим околностима биће је одвојено од свега, збуњено и застрашено суровошћу света. Ма колико се условни монолог доживљава као окренутост песника себи и свом унутрашњем свету, као разговор с душом, она је и обраћање песника Богу, људима и води дијалог са свима њима. Основно егзистенцијално стање у коме се субјекат налази јесте утамниченост, одвојеност од света и људи, самоћа, тишина и ћутање, а осећања која настањују и преплављују дело су бол, очај и страх. Андрић субјективни тон исповедања диже на ниво општег сазнања и универзалног искуства, у коме препознајемо и себе и друге, прошле, садашње и будуће страдалнике.
RU :Эта лирическая проза –разговор поэта с душой, или его исповедь в тишине темницы. Он в уединении, отошел от дел ,ушел от всего сбивающего с праведного пути сурового мира. Этот условный монолог -переживания поэта, уход в себя ,в свой внутренний мир и поворот к своей душе. Она и есть обращение поэта к богу и людям.
Радио драматизација: Нађа Јањетовић
Улоге тумаче: Радослав Миленковић (Песник) и Бранислав Платиша (Мудрац)
Лектор: Наташа Шуљагић
Музички сарадник: Предраг Д. Стаменковић
Тон мајстор: Дејан Ивановић
Редитељ: Нађа Јањетовић
Уредник серије: Владимир Б. Поповић
Миомир Петровић: ГАЛЕРИЈЕВЕ ВАТРЕ
Миомир Петрович -Огонь Галия
Кратак садржај: Драма се бави последњим данима римског императора с почетка IV века Галерија Максимијана, који се од дачког говедара уздигао до царског достојанства. На убедљив начин оживљава се доба ширења хришћанства, али се говори и о тадашњим заблудама о уједињењу света. У овом романескном трилеру Галеријев ратни друг, легионар Леокрит, враћа се у Felix Romulianu - данашњи Гамзиград, у источној Србији, са жељом да убије овог владара Источног царства. Повод за освету су лични разлози. Међутим, долази до драматичних преокрета...
RU :Драма рассказывает о последних днях римского императора начала IV века Галия Максимилиана, который прошел путь от слуги до царя.
Перед нами оживает эпоха развития христианства, рассказывая о заблуждениях того времени. Друг Галия ,легионер Леокрит, возвращается в город в восточной Сербии, желая убить властителя Восточного царства. Поводом для этого служат личные причины. И все разворачивается весьма драматично….
Главна улога: Игор Ђорђевић (легиoнар Леокрит)
У осталим улогама: Весна Станковић (Одакса), Никола Вујевић (Галерије), Петар Бенчина (Лициније), Никола Ракочевић (Манабал), Тамара Крцуновић (Валерија) и Дејан Грујић (Наратор).
Радио драматизација: Оливера Коларић
Лектор: Олга Бабић
Музички сарадник: Драган Митрић
Тон мајстор: Дејан Ивановић
Редитељ: Марко Манојловић
Уредник серије: Владимир Б. Поповић