Стеван Мокраняц - Литургија
Жанр: Православные песнопения
Производитель диска: Сербия
Аудио кодек: MP3
Тип рипа: tracks
Битрейт аудио: 192 kbps
Продолжительность: 54:56
Композитор : Стеван Мокрањац
Извођач : Хор Колегиум Музикум
Доп. информация: МОКРАНЯЦ (Мокрањац) Стеван (1856-1914) - сербский композитор, фольклорист, хоровой дирижер. Руководитель хора музыкального общества "Станкович", Белградского хорового общества, а также музыкальной школы в Белграде (ныне его имени). Один из основоположников национальной музыкальной культуры. Сочинения для хора - 15 рапсодий "Руковеты" (1884-1909), Литургия (1895) и др.
скрытый текст
Композитор : Стеван Мокрањац
Извођач : Хор Колегиум Музикум
Литургија
Стеван Стојановић Мокрањац (1856—1914) био је српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.
Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Завршио је гимназију у Београду; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Српског певачког друштва. Уз помоћ Друштва, 1879. године отишао је на музичке студије у Минхен, код Ј. Рајнберга. Привремено је прекинуо студије 1883, али их је наставио 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.
Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић, а 1887. године диригент Београдског певачког друштва. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији, а од 1901. као предавач појања у Богословији. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данашње име „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.
Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас: Српска академија наука и уметности).
Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави...
Вредно је радио и као мелограф: познати су његови записи Народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније.
Умро је 28. септембра 1914. у Скопљу.
